Београд није у Београду.
Београд је у свим оним Београђанима, који још увек не могу или не смеју да се врате.
Али ни ја више нисам овде, већ негде другде, одакле очајнички покушавам да се вратим самом себи…
Београд није у Београду, јер Београд , у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.
Београд је у идеји која оплођава свет где год да се понесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо, где је јединица за мерење стила – шарм.
Београд је у именима малих Швајцараца, Француза, Швеђана, Немаца и Американаца, чије су мајке Бограђанке.
Београд је у кажипрсту кад позивамо 011.
Београд је у изразу “без везе!”, ма на ком се континенту изговорио.
Београд је расут на све четири стране света.
Чезнем да једног дана сви ови Београђани буду на окупу……..
Момо Капор